Maroko – 1.deo

[vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_empty_space height=”42px”][vc_column_text]

MAROKO – I deo

(Plan puta i troškovi)

[/vc_column_text][vc_empty_space][vc_column_text]

Zdravo dragi putnici,

U februaru smo iskoristili priliku i nakon Malte posetili Maroko. Želju da obiđemo Maroko smo dobili nakon posete Andaluziji. Ja sam zaljubljen u tu islamsko-afričko-berbersko-špansku atmosferu pa sam želeo da vidim kako to izgleda, zvuči i oseća u Maroku.

U jednoj rečenici: Maroko je kapija Afrike.

Srdačni ljudi, puno dece, haotičan saobraćaj, vrhunska umetnost.

U glavi će mi zauvek odzvanjati reči našeg vodiča u Fesu kada sam ga pitao zašto Arapi tako puno ulažu u lepo i prijatno, nakon što me je on nagovorio da pređem rukom preko naizgled običnog žbuna u parku, koji se ispostavilo da ima opijajući miris bršljana. Rekao je:

„Bog je lep i voli lepo. Težnja ka lepoti je težnja ka Bogu.“

U ovom delu ću pomenuti neke formalnosti, a to su troškovi i naš program putovanja. Puno smo videli, a i puno smo putovali. Nas je bilo troje. Putovali smo u svojoj organizaciji. Leteli smo iz Malte za Kazablanku. Ukoliko ne planirate takav početak, Wizzair i Ryanair imaju letove iz Beča i Budimpešte za Maroko. Tamo smo iznajmili auto i vratili se iz Marakeša. U Maroku smo proveli 7 dana. Na slici možete videti našu rutu. Pošli smo iz Kazablanke, nastavili prema Šafšanu, spavali u Fesu, posetili planinski venac Atlas i Uzud vodopade, noćili u Marakešu, uživali u pustinjskom gradu Ait Ben Hadu i Tulet zamku i onda dva dana „na miru“ proveli u Marakešu. Vratili smo se letom za Beč, gde smo noćili i čekali let za Prištinu (Wizzair). Imate i opciju da se vratite na Kraljevo AirSerbiom“

[/vc_column_text][vc_empty_space][vc_single_image image=”1932″ img_size=”650×650″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_empty_space][vc_column_text]

Što se tiče troškova moja lična procena je da nisu visoki u odnosu na to šta smo videli i doživeli. Ipak smo promenili kontinent. Po osobi nas je putovanje koštalo oko 650eu. U cenu su uključene avio karte, smeštaj, prevoz u Maroku, vize, ishrana, vodiči i suveniri.

Pre svega za Maroko su potrebne vize. Morate se najaviti u ambasadi, oni vam šalju formular, vi skupljate dokumenta koja potvrđuju da nećete ostati u Maroku (potvrdu sa faksa, uverenje o zaposlenju, papire iz banke, itd.) i morate ići u ambasadu u Bg-u. Mi smo bili u žurbi pa su bili ljubazni i to nam odradili za dan. Preporučujem nedelju dana za ovaj proces. Po osobi viza košta 2400din.

Avio karte i smeštaj smo rezervisali otprilike mesec dana pre polaska. To i vama savetujemo, posebno za smeštaj u Marakešu. Avio karte su nas koštale oko 250eu sa 20kg prtljagom po osobi. (Nis- Malta-Kazablanka-Marakeš-Beč-Priština)Ne savetujemo korišćenje javnog prevoza, buseva i vozova. Iskreno nismo ni probali, ali dovoljno je ono što smo videli. Mi smo iznajmili auto Dacia-u Duster za 270eu na 6 dana (cena je bila veća jer smo auto ostavili u Marakešu). Gorivo je nekoliko centi jeftinije nego kod nas. Ukupno na prevoz smo dali oko 370eu tj. oko 150eu po osobi. Za smeštaj, 6 noći smo dali 170eu po osobi. Maroko generalno nije skupa zemlja, za nas iz Srbije je čak vrlo povoljna ukoliko ne dozvolite da vas Marokanci oderu, a pošto smo mi iz Novog Pazara često je bilo vrlo uzavrelih debata i galame oko cena. Kafa je uglavnom manje od 1 evra, nege čak 0,3-0,4 evra. U Maroku se koristi Marokanski dirhem. Jedan evro je 10 dirhema. (mart 2020) I ne dozvolite da vam vrlo ubedljive dame sa menjačnica na aerodromu prodaju i neku vrstu marokanske viza kartice. To je čista glupost.

[/vc_column_text][vc_empty_space][vc_column_text]

Troškovnik

[/vc_column_text][vc_empty_space][vc_column_text]

[/vc_column_text][vc_row_inner row_type=”row” type=”full_width” text_align=”left” css_animation=””][vc_column_inner][vc_empty_space][/vc_column_inner][/vc_row_inner][vc_column_text]

Kazablanka, plavi grad i Fes

[/vc_column_text][vc_empty_space][vc_column_text]

Osim plavog grada Kazablanka i Fes su manje komercijalizovani od Marakeša. Kako moj otac kaže nisu ih razmazili tursiti. Tako da su ovde sve jeftinije, ima manje turista i narod je ljupkiji i prirodniji. Kazablanka je industrijski centar, ali opet mesto koje vredi posetiti jer ima svoj Afrički šmek. Stari deo Fesa predstavlja najstarije sašuvano srednjovekovno islamsko naselje.

Plavi grad je najkomercijalizovaniji, ima puno turista i smešten je u planinskom vencu. Samim tim je naporno otići do njega. Međutim doživljaj vredi svaku muku.

[/vc_column_text][vc_empty_space][vc_column_text]

Kazablanka

Iznajmljivanje automobila

Sleteli smo u kasnim jutarnjim satima. Odmah započeo ono čega sam se najviše plašio, iznajmljivanje automobila i vožnja u Maroku. Pre svega sam gajio nepoverenje prema Arapima, zbog čega ne znam…možda su previše luckasti i ljubazni. Hteo sam da odaberem neku svetsku firmu kao Eurocar, Avis ili drugo. Ispred njihovih šaltera me je sreo Hatim, mlad sumnjivo mirišljav i doteran – uglavnom previše doteran za jednog čoveka koji iznajmljuje automobile. Davao je putno bolje uslove nego ostali pa sam otišao kod njega i pogodio se da imamo dva vozača, auto (prostrani Dacia Duster terenac) na 6 dana, bez vraćanja u Kazablanku i ostavljanje automobila u Marakešu za 270eu. Koliko god sam sumnjao sve je prošlo bez i jednog problema i prevare. Tako da vam savetujem Hatima i da kod njega iznajmite automobil, evo njegovog broja +212673924241 možete ga kontaktirati Whatsapom.

[/vc_column_text][vc_empty_space][vc_column_text]

Dolazak do stana

Malo je reći šta znači stresna vožnja. Prvo dobio sam automobil automatik (nikad nisam vozio automatik). Drugo vozio sam automobil u jednoj afričkoj zemlji (dobro pa sam iz Novog Pazara i malo istreniran za takav saobraćaj). Treće nemam pojma kako da nađem stan i većina ne govori engleski već francuski. Za navigaciju nisam koristio Google Maps već Here WeGo i savetujem da i vi nju koristite. Možete besplatno da preuzmete mapu Maroka i relativno je precizna.

Stan smo nekako našli i bio je prostran i blizu svih glavnih tačaka u gradu (džamija Hasan Drugi i stari grad medina). Gazda je bio vrlo ljubazan i predusretljiv. Koštao je oko 30eu za jednu noć, evo i njegovog broja +212663612527.

[/vc_column_text][vc_empty_space][vc_column_text]

Obilazak grada

Odmah nakon dolaska smo krenuli u šetnju. Naravno prvo do veličanstvene džamije Hasana Drugog. Napravljena 1993. sigurno jedna od najlepših džamija koje sam video. Ogromna je! Minaret je visine 210 metara. Urkašena primaljivom i smirujućom zelenom keramikom. U nju može da stane 105 hiljada klanjača, dakle jedan grad srednje veličine u Srbiji.

[/vc_column_text][vc_empty_space][vc_single_image image=”1934″ img_size=”650×1130″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_empty_space][vc_video link=”https://youtu.be/__4X1wttxi0″ el_width=”60″ align=”center”][vc_empty_space][vc_single_image image=”1935″ img_size=”650×300″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_empty_space][vc_column_text]

Dalje smo nastavili prema medini ili starom delo grada. To znači puno dece, ljudi, galame i saobraćaja ukratko divni Maroko.

Taj prvi odlazak u medinu je bio neverovatan. Pomislio sam ovo je potpuno drugačije, ovaj miris i zgrade ovo je nešto što nikada nisam doživeo. Uživao sam u čudnim osećajima: Afriko tu sam!

Prolazili smo kroz uske ulice, negde bi nas deca zaustavljala i vraćala natrag jer bi ulazili u tuđe i prviatne posede. Evo kako je to izgledalo:

[/vc_column_text][vc_video link=”https://youtu.be/-YTvrlQWKxw” el_width=”60″ align=”center”][vc_column_text]

Najzad smo se našli, kako nemam pojma, na pijacu. Savetujem da tu kupite suvenire za celo putovanje, odnosno poklončiće jer sve ima a i puno je jeftinije.

Nakon toga galama, ljudi svih rasa, pesma, mirisi, sumnjiva lica, nasmejana lica, zabrinuta lica svih boja, deca, deca i još dece. Seli smo da večeramo nešto gde smo upoznali pripitog čoveka koji nam je pričao o svojim doživljajima doduše na tečnom engleskom jeziku.

Zanimljiva je ta sličnost sa našom pazarskom islamskom kulturom kafečajnica. Tamo sede samo muškarci, pije se kafa, ljudi galame, smeju se prate fudbal i smeškaju se našim pogledima.

Nakon toga smo otišli na spavanje, trebaće nam energije za dug put do plavog grada i Fesa.

[/vc_column_text][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row]