[vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_empty_space height=”42px”][vc_column_text]
ANDALUZIJA
(tokom čitanja preporučujem ovu muzičku pozadinu https://www.youtube.com/watch?v=RhO5OSLZjl8. Pre posete Andaluziji savetujem da pročitate knjigu Tarika Alija U senci nara i neke od vodiča za Andaluziju. Moja preporuka je Lonely Planet)
[/vc_column_text][vc_column_text]
Zdravo dragi putnici!
Da li vas zanima kako i gde je nastao flamenko? Znate li kakav je osećaj stići u Kordobu u 22h i videti da je ni više ni manje nego 40 stepeni? Znate li koja je po meni najlepša građevina na svetu, gde i kako se ona izgleda? Da li ste znali da su Kordoba i Grenada nekada bila kao što je danas Oksford i Kejmbridž?
Ako ste kao ja i volite širokogrudne, osećajne i senzibilne ljude uz to volite sunce, plaže, dobar čaj i ukusnu hranu pođite sa nama u putovanje za Andaluziju i Portugal!
Andaluzija je provincija na jugu Španije i obuhvata velike gradove Malagu, Sevilju, Kordobu i najlepšu Grenadu. Obišli smo je u leto 2019. Sleteli smo u Malagu 16. jula i do 25. jula obišli pomenute gradove. Istog dana smo prešli granicu i odmarali se u gradiću Tavira na jugu Portugala. Putovanje smo završili posetom Lisabonu 29. jula. Na slici ispod možete videti plan našeg putovanja
[/vc_column_text][vc_single_image image=”2051″ img_size=”567×567″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_column_text]
Sami smo organizovali putovanje. Rezervisali smo karte i hotele mesec do mesec i po dana pre datuma putovanja. I važno je da vas napomenemo da jul nikako nije sezona putovanja u Andaluziju. To smo i mi otkrili zašto – nesnošljivo je toplo od 11h do 16h, pa smo i mi to vreme koristili za sijestu (popodnevna dremka koja baš potiče iz ovog dela sveta). Za putovanje od grada do grada smo koristili autobuski prevoz. Kompanije imaju aplikacije pa možete lako kupiti karte preko telefona, mi smo najviše koristili ALSA prevoznika. Autobusi su novi i udobni, putevi još bolji. U gradovima smo koristili javni prevoz koji je isto kao i međugradski vrlo kvalitetan. Da opet organizujemo putovanje iznajmili bi automobil.
U Andaluziji smo proveli 9 dana, a za Portugal potrošili 4. U putovanje smo uložili 650eu za smeštaj, avio karte, međugradski i gradski prevoz. Tu nisam uključio troškove ishrane, vodiča, poklončića, suvenira, posete muzejima i palatama. Zbog toga okvirno rečeno ovo putovanje zahteva jači budžet od 1000eu po osobi (ukoliko planirate samo putvanje u Andaluziju oduzmite 300eu). Ja sam spiskao sav štek od stipendija i opet bi to ponovio. To mu dođe nekih 2 novija ajfona. Međutim, da li ćete vi sutra pričati doživljaje koje ste imali sa ta dva ajfona? Zar nije lepše reći: „Stajao sam tamo na brdu paralelno pred palatom Alhambre, sunce mi je peklo lice ali mi je srce bilo puno što imam priliku da se poklonim najlepšoj palati koju sam video u životu!“ od „Sedeo sam kafiću gde evo 10 godina ispijam makijato, znaju me ljudi ovde, znaju da sam pun kao brod i da mogu sebi da priuštim da se moje lice kupa u divnoj svetlosti mog novog ajfona!
[/vc_column_text][vc_column_text]
Malaga
Sleteo sam iz Beča (Wizzair) u Malagu kasno popodne. Sestra je već stigla pre mene i smestila se. Brzo sam se snašao i uputio vozom do centra grada. Bilo je konfuzno jer je većina stvari bila na španskom. Ali sam se nekako snašao i stigao do hotela. Nismo birali luksuzne hotele, i važno nam je bilo da oni budu u centru grada tako da nam je sve bilo na dohvat ruke i da smo što manje morali da se šetamo autobusima.
Malaga je turistički primorski grad. Nalazi se na „sunčanoj obali“ na Mediteranu. Ima prijatnu klimu zbog mora. Od turističkih mesta ima veliku tvrđavu Alkazba u centru izgrađenu od strane Arapa, ogromnu rimokatoličku katedralu i muzej Pikasa.
Odmah sutradan smo otišli da obiđemo Alkazbu. Bila je to ljubav na prvi pogled sa arhitekturom Andaluzije. Da bi vam pojasnio ispričaću vam osnove istorije ovog dela Španije. U osmom veku Arapska Umijad dinastija dolazi do prelaza iz Afrike u Evropu. Ako se pitate odakle naziv Gibraltar, dolazi od arapskog džibar-ul-Tarik. Džibar su brda, zbog brdovitog predela, a Tarik je bio vojskovođa koji je prvi vojskom prešao moreuz i počeo osvajanja u vizigotskoj Španiji. Ubrzo su prešli celu Španiju i stigli čak do Pariza. Vremenom se centar halifata (naziv za islamsku carevinu čiji se car zvao halifa) povukao i obuhvatao većinu Pirinejskog poluostrva. Islamsko carstvo je postojalo u Španiji do pada Grenade krajem 15. veka. Za to vreme umetnost, nauka, arhitektura je blistala u ovom delu Evrope. Dugo vremena su Muslimani, Hrišćani i Jevreji u miru mogli da se posvete nauci i filozofiji. Iz tog vremena potiči imena Majmonida (veliki filozof jevrejskog porekla, od islamskih Al Hazen (otac moderne optike) ili Ibn Hajan (otac hemije). Svi koji su težili nauci su žudeli da dođu u sveučilišta u Kordobi, čak su i neke pape bile obrazovane tamo. Andaluzija je bila lekcija srednjovekovnoj Evropi, pa je štafeta humanizma oduzeta od islamskog sveta i preneta u Italiju. Andaluzija je bila seme renesanse u Evropi, a njen cvet Italija. Zbog toga treba razmisliti kada se tvrdi da je Evropa isključivo hrišćanski ili judejski kontinent, jer su Muslimani ,čiji je viševekovni trag uporno zatiran, imali velikog udela u onome što mi danas nazivamo evropskim vrednostima i na šta smo ponosni. Da se vratim na Alkazbu i Malagu. Ovaj grad i utvrđenje u njemu su upravo ono što sam pre opisao, humanizam koji se ogledao u arhitekturi. Zamislite da dok se penjete na vrh utvrđenja pored stepenica uvek ima uklesan deo za potok, za onoga ko je hteo da se osveži. I još je zapanjujuće da taj potok potiče od fontana i bašti koje se nalaze na samom brdu ove tvrđave. Uz to neodoljivi lukovi u obliku potkovice (pošto Arapi cene konje, potkovica je za njih simbol sreće) kroz koje se pruža pogled na suncem okupanu obalu i plavi Mediteran.
[/vc_column_text][vc_single_image image=”2052″ img_size=”650×553″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_column_text]
Tog istog dana smo se pridružili vodičkoj turi. Veoma je dobra ideja da se prijavite na „besplatne“ vodičke ture u ovim gradovima. Možete ih naći na internetu (Free Tours). Veoma su dobar način da se upoznate sa jednim gradom. Od vodiča ne očekujte puno, mada se desi da nas neki baš pozitivno iznenadi kao u Grenadi. Na kraju platite koliko želite, obično oko 10-15eu. Tokom ture smo otišli do gradske pijace i čuli istorijske činjenice o Malagi i katedrali.
[/vc_column_text][vc_single_image image=”2053″ img_size=”720×920″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_column_text]
Grenada
Grenada je jedan od najlepših gradova koje sam posetio. Prosto je nekako osvežavajući za um i telo, možda baš zbog toga ima puno fontana i česmi. Ima ih toliko da baš kada osetite žeđ, a osetićete na andalužanskom letnjem suncu, uvek vam zaigra uvo na melodiju mlaza vode.
U Grenadi se nalazi najlepša građevina koju sam ja posetio. Ime joj je Al-Hambra, nekadašnja palata emira i kraljeva Grenade. Prosto se zapitate da li kuće u dženetu (raju) izgledaju ovako. Bojim se da bi je osakatio ukoliko bi upotrebio reči da je opišem, morate je posetiti.
[/vc_column_text][vc_row_inner row_type=”row” type=”full_width” text_align=”left” css_animation=””][vc_column_inner width=”1/2″][vc_single_image image=”2054″ img_size=”650×366″ qode_css_animation=””][/vc_column_inner][vc_column_inner width=”1/2″][vc_column_text]
U gradu nara smo ostali dve noći. I ovde smo iskoristili priliku da se pridružimo vodičkoj turi. Imali smo veoma dobrom vodiča, pa smo njega odabrali i za obilazak dela Sakramonte i Albajzin. Sakramonte je romski i muslimanski deo grada. Sigurno se pitate, kako romski i muslimanski deo grada, zar Grenada nije bila glavni grad poslednje islamske provincije u Španiji? Da, to je tačno.
Nakon što je vladar Grenade predao ključeve grada novim osvajačima, svi oni koji nisu odgovarali hrišćanskoj doktrini su imali dva izbora. Da zadrže veru i da se isele iz grada, ili da prihvate drugu veru. Mnogi su odabrali egzil. I jedan deo gde su mogli da pribegnu je Sakramonte, romski deo grada. Pošto je izgrađen tik do zidina grada i zbog mekoće krečnjačkih stena, kuće su u ovom delu izgrađene u vidu pećina.
[/vc_column_text][/vc_column_inner][/vc_row_inner][vc_row_inner row_type=”row” type=”full_width” text_align=”left” css_animation=””][vc_column_inner width=”1/2″][vc_column_text]
Uz taj deo grada se nalazi Albajzin. To je naselje u kojem su pre Rekonkviste živele Muslimanske porodice. Nalazi se na brežuljku koje ima pogled na Alhambru koji oduzima dah, tako da vredi popeti se. Usput možete popiti čaj od ko zna kakvih biljaka u jednom od ušuškanih kafečajnica. Sigurno ćete uživati u prizorima kuća. To je ono što volim kod ovog grada. Svaka kuća je jedinstvena i ima svoj umetnički trag.
[/vc_column_text][/vc_column_inner][vc_column_inner width=”1/2″][vc_single_image image=”2055″ img_size=”650×366″ qode_css_animation=””][/vc_column_inner][/vc_row_inner][/vc_column][/vc_row][vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_single_image image=”2056″ img_size=”650×950″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_column_text]
Grenada je jedan od gradova u kome mnogi tvrde da je nastao flamenko. Naravno ovaj pravac u muzici nije sigurno nastao odjednom, već je taj proces trajao decenijama. Kako je uopšte nastao flamenko? Kaže se da je flamenko mešavina tri uticaja: romskog, berberskog i islamskog-arapskog. Od romskog je preuzet ritam koji se stvara karakterističnim udaranjem stopalom o pod. Od berberskog rad šakama i ritmične modulacije koje se time izvode. Od islamskog-arapskog pevanje koje podseća na mujezinovo učenje ezana (poziv na molitvu sa minareta džamije). Sve je to upotpunjeno patnjom i bolom koje se oseća u svakoj noti flamenko muzike. Kažu da je to patnja i bol koji su neistomišljenici inkvizicije i Rekonkviste (ponovno osvajanje teritorije pod Muslimanima) morali da iskuse kada su napuštali svoje domove.
[/vc_column_text][vc_single_image image=”2057″ img_size=”650×366″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_column_text]
Iskoristili smo priliku pa smo slušali i gledali jedan flamenko komad u jednom od brojnih klubova u gradu. Za ovaj su nam rekli da je proveren i da se tu stvarno praktikuje onaj pravi flamenko, što i mi tvrdimo nakon odgledanog komada. Morate da poslušate flamenko dok ste u Grenadi, inače nećete u potpunosti doživeti ovaj grad.
[/vc_column_text][vc_column_text]
Alhambra
Šta god rekao o ovoj božanstvenoj građevini će sigurno biti njeno skrnavljenje. Tako da treba da znate da je ona puno lepša od ovog pokušaja dokazivanje njene lepote.
Alhambra je palata tvrđava. Palata na tom mestu datira iz polovine 13. veka, vremena Nasrid dinastije. A 1333. godine Jusuf Prvi, Sultan Grenade preuzima prostorije palate stvarajući od nje kraljevsku palatu. Nakon pada sultanata u Grenadi, koristiće je kralj Ferdinand i kraljica Isabela u iste svrhe. Između ostalog Kolumbo je tu dobio dozvolu za svoju ekspediciju. Danas je Alhambra najposećenije turističko mesto u Španiji.
VAŽNO: Zbog velikog broja posetilaca morate rezervisati kartu mesec do mesec i po dana pre putovanja. U glavni deo (Nasridovu palatu) možete ući samo u vreme koje ste odabrali dok ste kupovali kartu. Za obilazak Alhambre je potreban ceo dan.
Alhambra na arapskom znači crvena, i crvene nijanse i dan danas odolevaju zubu vremena. Palata se nalazi na brežuljku i predstavlja ogroman kompleks vodotoka, zanosnih bašti, letnjikovaca, fontana, staza za odmor i šetnju i palata. Najvažnija mesta su Nasrdiova palata (nemojte da kupujete kartu bez dodatka ovog dela, jer je najlepši), Heneralife i Alkazab.
Heneralife je letnjikovac sagrađen odvojeno od Nasridove palate. Nasridova palata zauzima glavni i centralni deo Alhambre. Tu se nalazi fontana sa lavovima i najlepše dekorisane prostorije u Alhambri. Alkazab je vojni deo Alhambre.
Nasridova palata je božanstvena. Prema lepoti ove građevine gajim ni manje ni više nego izuzetno divljenje i strahopoštovanje. Neočekivana jednostavnost i skladnost kao kod skromne ali prelepe devojke. Spolja je geometrijski obična. Unutra je ukrašena najlepšim ornamentima i rezbarijama. Čak i vandali koji su tu dolazili i živeli nisu imali snage da je poruše. Napoleon je ozlojeđen porazom hteo da poruši Alhambru, ali ga je ona kao i sve nas porazila svojom lepotom. Bojim se da rečima ne oskrnavim lepotu ove palate. Smatram da je arhitektura odeća jednog društva koja oslikava njihov duh, mogu samo da zamislim kako je plemenit duh obitavao ovde kada se ovako manifestovao u kamenu. Prepustiću vam da i vi uživate u slikama ove lepotice.
[/vc_column_text][vc_single_image image=”2058″ img_size=”650×488″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_single_image image=”2059″ img_size=”650×488″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_single_image image=”2060″ img_size=”650×488″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_single_image image=”2061″ img_size=”624×468″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_column_text]
Kada budete išli do ulaza u Alhambru obiđite park koji se nalazi ispod ulaza, takođe je prelep i ima puno manje ljudi.
U životu makar jednom morate posetiti ovu lepoticu.
[/vc_column_text][vc_column_text]
Kordoba
Sećam se kada sam druga iz Španije upitao šta misli o putovanju u Kordobu preko leta. Na engleskom sa španskim akcentom je uplašeno i šaljivo rekao Kordobaaaaaa na leetoooooooo! E to šta je ta cela fraza značila sa posebnim vokalnim odugovlačenjem sam saznao kada samo stigli u Kordobu u 22h. Topao i vlažan vazduh nam se lepio za lice. Bio je sumrak, ni tračka vetra. Asfalt je zračio vrelinom, okrenem se oko sebe i primetim na displeju autobuske stanice piše 40 stepeni celzijusa – Kordobaaaaa na leeetooooo!
[/vc_column_text][vc_row_inner row_type=”row” type=”full_width” text_align=”left” css_animation=””][vc_column_inner width=”1/2″][vc_single_image image=”2062″ img_size=”650×488″ qode_css_animation=””][/vc_column_inner][vc_column_inner width=”1/2″][vc_column_text]
Brže bolje smo stigli do hotela koji se nalazio u jednoj od uličica u centru grada. Odmah smo krenuli u šetnju, jer su nam rekli da je to vreme kada treba da se šeta. Preko dana je vrelina nesnošljiva. Naime to se dešava zbog geografskog područja. Grenada i Malaga su čak južnije i bliže Sahari, ali Kordoba ima nešto drugo. Visoki planinski venac Siera Morena se nalazi severno od Kordobe. Vreli vetar iz Sahare se leti kreće severno, a planinski lanci zadržavaju vrele vazdušne mase baš tu
No, Kordoba je nekada bila jedna on najvažnijih centara islamskog sveta. Razlog tome je su bile mnoge škole, medrese a prema nekim istoričarima i prvi univerzitet koji je postojao u Evropi. Simbioza kultura i znanja je baš ovde davala svoje najlepše plodove. .
Međutim kao što se to u istoriji često dešava ti plodovi koji su renesansno procvetali u Italiji, su ovde bili uništeni.
[/vc_column_text][/vc_column_inner][/vc_row_inner][vc_row_inner row_type=”row” type=”full_width” text_align=”left” css_animation=””][vc_column_inner width=”1/2″][vc_column_text]
Snage Rekonkviste su palile sve biblioteke i knjige. Neću zaboraviti reči iz jedne knjige o Andaluziji: „vojska Evropljana sastavljena od neukih i neprosvećenih ljudi je prikupljala knjige iz svih medresa i biblioteka u gradu na veliki trg, hteli su da ih zapale. U tim knjigama se nalazilo vrhunsko znanje tog vremena. Siroti vojnici u svojom neznanju su osećali da nešto nije u redu sa tim sakupljanjem knjiga. Neki kojima je duša šaputala grehotu svojih dela, su ostavljali hrpe knjiga ispred zaključanih vrata uplašenih Kordobljana. Trenutak nakon toga bi se okrenuli, knjige bi nestale i ostale sačuvane u njihovim domovima. U noći je goreo plamen neznanja, brdo knjiga je bilo spaljeno. Jedan prosjak iz Kordobe nakon što se plamen utišao je nagrnuo da sakuplja pepeo i plaćajući je govorio: „Ako ne živimo radi novih znanja i istine, zbog čega živimo!“ kako li su tada jecala srca naučnika. (ovo je parafraza knjige Tarika Alija U senci nara koju savetujem da pročitate pre nego što krenete na putovanje u Andaluziju).
Kordobu krasi divna katedrala Meskita. Meskita na španskom znači džamija, ali opet je Meskita katedrala, kako onda i džamija i katedrala? Nakon što je Kordoba postala hrišćanski grad u središtu jedne od najveće džamije tih vremena je izgrađena katedrala isto toliko grandiozna kao i džamija.
[/vc_column_text][/vc_column_inner][vc_column_inner width=”1/2″][vc_single_image image=”2063″ img_size=”629×837″ qode_css_animation=””][/vc_column_inner][/vc_row_inner][/vc_column][/vc_row][vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_single_image image=”2064″ img_size=”650×487″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_single_image image=”2065″ img_size=”650×366″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_single_image image=”2066″ img_size=”650×380″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_single_image image=”2067″ img_size=”650×927″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_column_text]
Naveče savetujemo da pređete preko široke reke Gvadakvirir i posmatrate grad sa druge strane.
[/vc_column_text][vc_single_image image=”2068″ img_size=”650×488″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_column_text]
Sevilja
Naše putovanje Andaluzijom se polako završavalo. Poslednja stanica pre Portugala je Sevilja, grad tipične španskog arhitekture sa širokim trgovima i baroknim zgradama. Svaka kuća odiše elegantnošću i bogatstvom, što i nije slučajnost jer se većina zlata i blaga koje su Španci uzeli iz novootkrivenog kontinenta dolazio upravo tu.
[/vc_column_text][vc_row_inner row_type=”row” type=”full_width” text_align=”left” css_animation=””][vc_column_inner width=”1/2″][vc_single_image image=”2069″ img_size=”480×652″ qode_css_animation=””][/vc_column_inner][vc_column_inner width=”1/2″][vc_column_text]
Sivilju krase nekoliko turističkih mesta. Pre svega Trg Španije, onda Seviljska katedrala sa Žiraldom ili zvonikom (nekada minaretom) i palatom Kraljevski Azhar. Pošto smo već bili zasićeni Alhambrom, znali smo da nas palata Azhar sigurno neće oduševiti pa smo je zaobišli. Obišli smo ironičnu Seviljsku katedralu u kojoj je prema navodima sahranjen Kristofer Kolumbo. Španski trg je nešto što ne smete zaobići, jer sa svom svojom veličinom i širinom predstavlja i slavi moć Španije nakon osvajanja teritorija u srednjoj i južnoj Americi. Takođe smo se peli u Giraldu, da bi videli koliko je mujezin trebao da bude fizički spreman i koliko mu je vremena trebalo da se popne na vrh i pozove vernike na molitvu. Na našu žalost saznali smo i videli da je minaret toliko masivna da su mujezini koristili konje da bi se uspeli do vrha
[/vc_column_text][/vc_column_inner][/vc_row_inner][vc_row_inner row_type=”row” type=”full_width” text_align=”left” css_animation=””][vc_column_inner width=”1/2″][vc_single_image image=”2070″ img_size=”618×823″ alignment=”center” qode_css_animation=””][/vc_column_inner][vc_column_inner width=”1/2″][vc_single_image image=”2071″ img_size=”650×366″ qode_css_animation=””][vc_single_image image=”2073″ img_size=”650×487″ qode_css_animation=””][/vc_column_inner][/vc_row_inner][vc_single_image image=”2074″ img_size=”650×488″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_single_image image=”2075″ img_size=”650×366″ alignment=”center” qode_css_animation=””][vc_column_text]
To je sve o Andaluziji. U sledećem blogu ćemo pisati o Portugalu.
Odajem počast lepotama ovog dela sveta stihovima:
Déjame hablarte de Andalucía:
Ona je vapaj u glasu devojke u transu flamenko ritmova u kojem odzvanja poziv na molitvu mujezina.
Ona je njen snažan i odsečan klepet šakama u kojem se oslikava njena nasilna istorija.
Ona je udarac drvenim đonovima koji priziva ubrzane korake učenjaka tihim bibliotekama.
Ona je njen težak uzdisaj i odsjaj znoja na njenim grudima koji odražava vrelinu i strast ovog naroda.
Ona je Malaga, Granada, Kordoba i Sevilja.
Piše Armin Gicić
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
